Radionice u Kotoru i Budvi

Najava:

U novembru će članovi udruženja „Otvoreni krug Novi Sad“ održati radionice „Telo kao instrument“ u Kotoru i Budvi.

U Budvi se radionice održavaju 4. i 5. novembra u organizaciji Udruženja roditelja „Puževa kućica“ Budva u okviru projekta „Družimo se u Puževoj kućici“. Ovaj projekat je podržala Komisija Ministarstva finansija za raspodjelu sredstava od igara na sreću za 2017. godinu, Crna Gora.

U Kotoru će radionice biti realizovane 6. i 7. novembra u organizaciji Kulturnog Centra Nikola Đurković za decu iz JU Resursni Centar za sluh i govor „Dr. Peruta Ivanović“ Kotor.

O radionicama „Telo kao instrument“

Body percussion tehnika je umeće korišćenje svoga tela kao udaračkog instrumenta: učenje različitih vrsta tapšanja, puckanja prstima, lupkanja po različitim delovima tela, udarci nogama o pod, i još mnogo drugih neobičnih zvukova koje proizvodimo rukama, ustima, prstima… Sem ove, bavimo se tehnikama disanja i pevanja, tj. proizvođenja zvukova glasom, jer je to još jedan instrument koji uvek možemo upotrebiti.

Posebno prilagođene radionice u Kotoru će biti izuzetan izazov, jer muzičke radionice za učenike oštećenog sluha zvuči kao nemoguć zadatak. No, ukoliko ste upoznati sa radom najpoznatije svetske gluve perkusionistkinje i bubnjarke, Dame Evelin Gleni (Dame Evelyn Glennie), onda ćete shvatiti da je u pitanju samo prva predrasuda koju je potrebno prevazići. Jer, zvuk su vibracije, koje podjednako osećaju i osobe koje primaju malo ili nimalo zvuka ušima, a njihova druga čula su daleko izoštrenija od naših.

U Budvi ćemo poseban naglasak staviti na socijalizaciju dece sa smetnjama u razvoju, jer ćemo uključiti i njihove vršnjake, braću i sestre u radionice, koje će biti zasnovane na bajkama koje su deci poznate i sa kojima lako mogu da se poistovete.

Radionice su koncipirane tako da predznanje nije potrebno. Svako ima neki osećaj za ritam i muziku, svakog od nas ritam neprestano prati: otkucaji srca, disanje, koraci. Svaki govor, glas i naglasak ima svoju ritmiku i melodiju. Stoga učimo ono što nam je već poznato, ili se vraćamo tome. Polaznici dobijaju zadatke prema svojim sposobnostima, a na taj način jačaju svoje veštine i mogu da savlađuju komplikovanije zadatke. Pošto učimo da nas greške ne izbacuju iz toka u kojem svi zajedno, u radionici, učestvujemo, samim tim i prevladavamo kruti način mišljenja da “nemam sluha”, “nemam osećaj za ritam”, “ja to ne mogu” i učimo da i u svakodnevnom životu primenjujemo drugačiji pogled na svet.

Radionica kao koncept je svet u malom, koji ima svoja pravila: svi su jednaki i funkcionišu po principima zdrave grupe, a atmosfera u kojoj se radi je sigurna i pogodna za rast i razvoj. Polaznici se opuste i potpuno zaborave na svakodnevne brige i probleme. Deo vežbi koje radimo su i pozorišne vežbe disocijacije pažnje, pa treba u isto vreme da pratimo dva i više tokova dešavanja, dok se krećemo i govorimo ili pevamo, što je, kada se akumulira više zadataka, prilično stresno. Dok savlađujemo zadatke, smejemo se od srca i opuštamo u sigurnom, radioničarskom, okruženju, i na taj način stresa oslobađamo. Tako učimo način na koji da se nosimo sa stresom u običnom životu, u kojem obično imamo i manje vremena i razumevanja. Muzičke sposobnosti, svakako, razvijamo, a pri tom se i krećemo, razgibavamo, izvodimo različite pokrete u isto vreme, pa tako radimo na koordinaciji pokreta i poboljšanju opšteg fizičkog stanja.

Radionice vode Ana Vrbaški (pevačica, kompozitor, pozorišni izvođač) i Marko Dinjaški (bubnjar, perkusionista, pozorišni izvođač), članovi udruženja građana „Otvoreni krug Novi Sad“.

Podeli
Posted in Body percussion, Muzika, Radionice and tagged , , , , , , , , , , , , , .