Grupa Alice in WonderBand prikazala je fascinantan muzičko-plesni spektakl, italijanski trio Suonno d’Ajere predstavio je poetiku napuljske pesme, a mađarski bend Ötödik Évzzuk kombinaciju narodne muzike i šansone. U Evropi možemo pronaći ogromno muzičko bogatstvo koje bukvalno traži nove spojnice – a predstavljeno je na World Music Festival Bratislava.
Donosimo vam deo teksta Zuzane Vahove sa portala mojakultura.sk o showcase nastupu Alice in WonderBand na World Music Festival Bratislava ovog avgusta.
Grupa Alice in WonderBand je imala prvi nastup. Vizuelni, pokretni, pevački i muzički atraktivan duo iz Srbije prvo je predstavio češki vokalni kvartet Milanosz. Ova vokalna grupa fokusira se na pesme iz različitih delova Evrope. Kada ih neko čuje, shvata koliko različiti mogu biti uticaji koje nalazimo u slovenskim napevima: konkretno, grleno pevanje i fraziranje završetka melodijske linije vodećim ženskim glasom. Bilo je i intervala koji mogu izgledati vrlo daleki iz slovačke kulturne vizure, čak i egzotični.
Isto tako, ritam tekstova koristio je nepravilnu metriku – to smo čuli posebno tokom zajedničkog nastupa sa Alice in WonderBand. I publika je spontano počela da tapše u ritmu – to je jedan od zaštitnih znakova srpskog dua. Oni odmah i prirodno uvlače publiku u svoj nastup. Psihološki efekat modulacije pevanja, koji se stalno povećavao u jednom tonskom intervalu, pojačao je osećaj gradacije pesme, dokazujući da čak i vokalne grupe mogu da rade izuzetno efikasno – nisu im ni potrebni muzički instrumenti da bi dostigli osećaj bogatog zvuka.
Photo: Rudolf Baranovic, mojakultura.sk
Ana Vrbaški i Marko Dinjaški – ovaj dvojac je ispunio podijum i magnetizirao publiku. Životni i muzički partneri su zajedno na turnejama preko 27 godina, tako da tačno znaju kako da rade sa ritmom i kako da angažuju publiku u stvaranju muzike. Pored toga što su neizmerno simpatičan par, oni su usklađeni u svakom pojedinačnom pokretu, tonu, ritmu i celokupnom izrazu. Međutim, ovo nije proračunato, kao što ništa u njihovom nastupu ne ostavlja osećaj samo tehnički savršenog izvođenja. Njihova privlačnost leži upravo u međusobnoj harmoniji koju prenose publici. Predstavljaju muziku Makedonije, Bugarske, Srbije, Rumunije, Albanije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, na repertoaru imaju čak i mađarsku ili tursku i grčku pesmu. Otkrivaju nove veze u muzici pojedinih zemalja i regiona u promišljenom konceptu krunisanom tehnikom telesne muzike. Telo se koristi kao udarački muzički instrument u kombinaciji sa pevanjem, ali njihovo izvođenje pored ovih elemenata donosi znatno više.
Pesme koje su izvela grupa na World Music Festival u Bratislavi bile su sinteza pevanja, muzike, igre, pokreta na sceni – sve genijalno režirano. Njihov nastup je bio pozorišna predstava, sa karakterističnim vizuelnim elementima samih umetnika. Užareno crvena boja haljine pevačice, njen celokupni imidž i njen partner, obučen u crno, koncentracija na ritam, gotovo ritualni karakter mnogih pesama, njihova autentična interpretacija u pevačkoj i plesnoj koreografiji delovala je spektakularno. Naročito u trenucima kompozicije kada je ritam bio ograničen na osnovno tapšanje. Pesma iz Makedonije stvorila je ove kontrastne površine, ali i ritmičke elemente i ukupan zvuk koji je izdvaja od Balkana. Postojale su kombinacije metroritmičkih struktura i karakterističnih produžetaka poslednjih nota fraze.
Photo: Rudolf Baranovic, mojakultura.sk
Pesma iz Bosne Mene majka jednu ima, u kojoj su se čuli uticaji različitih kultura, angažovala je publiku i izvođače. Pljeskanje u ritmu postalo je sredstvo komunikacije. Iako Alice in WonderBand pokušavaju da oslobode muziku i istaknu njenu čistoću i jednostavnost, unutar strukture, van osnovnih ritmova (kojima je i publika doprinela), koriste komplikovane elemente i sola. Pevačica Ana pokazala je bogatstvo svog vokala u raznim registrima, bojama, ali i zvucima koji su se približavali prirodnim. U nekim pesmama se takva zvučnost jasno pokazala, bile su to narativne kompozicije koje su nastojale da se što više približe autentičnom izrazu regiona i država. Takođe, sketovi (prim. prev. vokalne improvizacije) su obogatili slobodne delove pesama, koji su imali improvizacioni karakter. Raspon glasa je zadivljujući. Od dubokih baršunastih nižih tonova do čistih visina – u raznim izrazima, bili su sigurni i ubedljivi u njenom izvođenju.
Muzika Balkana ima ritam koji u početku može izgledati kao novi element na koji se koncentrišete da bi ga uhvatili i koji može izazvati poteškoće, ali izvođenje Alice in WonderBand bilo je složenije, uključivalo je i druge komponente. Naravno, ritam je bio primarni, ali ekspresivno pevanje, pokret na sceni, razlika u zvučnim linijama, način na koji je ovaj duo umeo da stvori tenziju u muzici, bili su neverovatno pozorišni. Na kraju svog koncerta izveli su baladu Ruse kose, koju mnogi narodi imaju u svojoj tekstualnoj verziji. Po pravilu, njihova interpretacija obraća pažnju na kontraste u tempu, koji su karakteristični. Tako je i duo pristupio obradi pesme. Plešući u paru, istakli su njenu intimnost – bio je to ples pun napetosti i harmonije u isto vreme. Međutim, u izvođenju ove pesme nisu prešli u pop sferu – često je možete čuti u pop aranžmanima, gde ona gubi svoj karakter.