Čista energija je pozorišna kritika Petera Kesa izašla u Suddeutsche Zeitung-u 11. februara 2018. godine, nakon nastupa dua Alice in WonderBand u Meta Teatru u Minhenu.
Izuzetno gostovanje – Čista energija!
Publika u pozorištu Meta Teatar nije se mogla dovoljno naslušati i nagledati: Ana Vrbaški i Marko Dinjaški proslavili su praznik zvuka i ritma.
Još jednom se potvrdilo da je Meta Teatar u Mozahu garant za uzbudljive večeri. U gostima je bio umetnički par iz Srbije. Ana Vrbaški i Marko Dinjaški su već 21 godinu životni saputnici. Upravo danas su slavili tu godišnjicu. Nazivaju se Alice in WonderBand, a njihov performans Da i Re, telo kao instrument.
Odmah treba istaći: To što je ovaj duo proslavljao i predstavljao na bini, bilo je grandiozno.
Da li je to bila predstava ili muzički performans? Ovi umetnici koriste samo svoja tela i glasove kao muzički instrument. Ništa više od toga. To čine doduše toliko energično, znalački i ubedljivo, da njihov nastup postaje krajnje zabavno i zanimljivo zadovoljstvo, koje istovremeno ide i do dubina.
Publika je bila zabezeknuta
Izvođači se jedno s drugim poigravaju, začikavaju se, koriste elemente pantomime, plesa, tapšu, lupaju nogama o pod, pevaju, puckaju prstima i koristeći najjednostavnija sredstva prave zanosno slavlje tonova i ritmova, stvaraju zvuk koji pokreće, pa makar bio proizveden samo trenjem ruke o ruku.
Čista energija
To što oni nude je čista energija, ritam u svom praobliku. Pri tom Vrbaški i Dinjaški flertuju jedno sa drugim, igraju se. Pričaju priče o muškarcu i ženi, o odnosu među polovima i u isto vreme ispunjavaju svoju igru uzbudljivom plesnom akrobatikom.
Publika je bila zabezeknuta. Da li je to pozorište, performans, muzika, ples? Ovaj umetnički par iz Srbije izuzetno je muzikalan. Njih dvoje vladaju svojim telom, igra im je izražajna i neizveštačena. Njihov performans odiše nepatvorenom živahnošću.
Na ovom performansu jednostavno sve štima
Duet krajnje virtuozno prepliće hrvatske tradicionalne pesme, rok muziku iz Srbije, makedonske pesme, ali i numere Edit Piaf, Bitlsa i Princa. Čuli su se čak i tonovi Mocartovog dela Turski marš i Betovenove pete simfonije. Veliku pažnju zaslužuje glas Ane Vrbaški. On je bogat, pun snage i blistave dubine. Ona peva čas ekstatično, čas lako, kao da se igra. Njena duša otvara se pre svega prema muzičkom nasleđu Balkana. I Marko Dinjaški peva, svira i daje ritam za svaku pohvalu.
Na ovom performansu jednostavno sve štima; na snazi su telo i glas, koreografija, tajming, igra, prisutnost na bini i režija Višnje Obradović. Čak i sa punim ustima vode, koju grgoću, njih dvoje stvaraju čarobnu muziku.
Zatim dva puta ipak posežu za pomoćnim sredstvom. Jednom je to uradila Ana Vrbaški koja seda za klavir, postavljen sa strane, i levom rukom počinje da svira ostinato frazu Ravelovog dela Bolero i uz to peva melodiju orkestarskog dela sa grandioznim krešendom. Bravissimo! Drugi put se kao instrumentalista pokazuje Marko Dinjaški na didžeriduu, a taj instrument kasnije postaje nosilac ritma.
Prvoklasni nastup ovo dvoje umetnika iz Srbije, iz Novog Sada, zagolicao je publiku da poželi još da vidi i čuje.
Fotografije i tekst: Peter Kes
Prevela: Alida Spilkucić
Originalni tekst