„Чачански глас“ о АWб

Наступ дуа Алице ин WондерБанд, који чине Ана Врбашки и Марко Дињашки, све време држи пажњу публике и догађај је који се дуго памти. Такав је био и концерт у Чачку, у великој сали Дома културе, који је недавно одржан у оквиру Фестивала амбијенталне и етно музике Карусел. Публика је уживала у специфичном начину извођења и јединственој енергији, јер они користе своје тело као инструмент и певају познате балканске песме пропраћене плесом. Како је у разговору за наш лист објаснила Ана Врбашки, реч је о “савременом музичком изразу богате традиције, односно, о традицији са нашим, оригиналним печатом”.

Ана Врбашки, певачица и један од аранжера и музичких и позоришних извођача, и њен супруг Марко Дињашки 24 године живе на Фрушкој Гори. Овај брачни пар се већ деценију бави телесном музиком, а све је почело од радионица.
– Прво смо испробавали и пребацивали само аранжмане популарне и етно музике на телесне перкусије и на певање, дакле, два гласа и два тела, шта они све могу и како могу да буду један плешући оркестар.

Полако смо кренули са радом и прво направили нашу представу, комични мјузикл Кисс, која сада има већ више од 100 извођења и коју играмо у Српском народном позоришту, у време сезоне. Али, играли смо је и у Француској, Немачкој, Италији, Аустрији, Турској, Хрватској, Македонији, Црној Гори, Босни и, наравно, у Србији.

Техника телесних перкусија је умеће коришћења свог тела као инструмента…  
Да, реч је о учењу различитих врста тапшања, пуцкања прстима, удараца ногама о под, лупања по различитим деловима тела и још доста необичних звукова које производимо устима, рукама, прстима… Бавимо се и техникама дисања и певања, јер је глас још један инструмент.

Како публика реагује, с обзиром на то да је реч о нечему што је ван класичних оквира?
С једне стране, то јесте ван класичних оквира, али с друге стране, је нешто што је најближе људима, јер сви тапшемо. Свакодневно пуцкање прстима је вештина коју су углавном сви савладали. Ако нису, кад гледају и слушају оно што ми радимо, добију жељу да то и они ураде.

Радили смо пуно са децом и то је дивно, зато што су деца јако искрена и њих не можеш да вараш и лажеш, нити се она “каче” за нека звучна имена, него за оно што им је интересантно. Увек смо имали јако посвећену дечију публику. Такође, ми смо аутори и извођачи музичке емисије Стоногица бројалица, на ТВ Војводина.

Иначе, сви јако лепо реагују на то што радимо, због тога што је све врло јасно и искрено, нема преваре и увек је све “на ивици ножа”, јер то је оно што ми створимо на сцени. Наступ у Чачку, на Фестивалу Карусел је посебан наступ за нас, зато што први пут наступамо са матрицама.

Зашто матрице?   
Немамо већи бенд, а ни већи буџет. Јесмо, звали смо неке пријатеље да гостују, али углавном ми свирамо све инструменте. Марко свира све ударачке инструменте, бубњеве или ритам машине. Ја свирам све мелодијске, као и бас, у ствари, то су семплови. Да ме не схватите погрешно.

Песме које изводимо су у нашим аранжманима, а делује као да има још пет Ана и Марка који су заједно са нама на сцени и који свирају све те и остале инструменте. Имамо идеју да у будућности, можда, и наступамо са живим бендом. Али, за сада толико.

Колико је публика заинтересована, односно, да ли постоји разлика између наше и иностране публике?  
Немачка публика је доста изверзирана и јако воли да учествује. Они су музички, у просеку, врло образовани и баве се својим слободним временом, увек иду на неке радионице, нешто ново раде, нешто ново уче. Имали смо прилике да им држимо радионице, па причам из искуства. Са њима је јако једноставно започети неки музички дијалог и врло брзо га прихватају и реагују.

Слично је било и у другим земљама у којима смо наступали. Овде, код нас зависи. Уколико су деца у публици, прво почиње са кикотањем и таквом врстом реаговања. Потом се врло лако укључе и старији, ослободе се и потпуно забораве да нешто раде и да их неки други људи гледају и слушају. Препусте се, постану део инструмента, део публике која је инструмент. Дакле, тело као инструмент, односно, публика као инструмент.

Иначе, Алице ин WондерБанд бави се широким спектром културних области, музиком, позориштем, едукацијом…  Уколико желите да их пратите можете их пронаћи на сајту, фејсбуку, инстаграму, бројним страницама које уређује Ана Врбашки. Довољно је само да упишете Тело као инструмент…

Н. Р.

Насловна фотографија: Милета Р. Савић
Остале фотографије: Александар Алемпијевић