Elena Hristova je pevačica, muzičarka, kompozitorka, istraživačica, dokumentarista i edukator.
U svetu muzike sveta (world music) poznata je, kako po svom bendu Baklava, tako i po projektima Bioscopia, Bistri Vodi, Backyard jazz orchestra i saradnjama sa brojnim muzičarima po celom svetu. Osim u Skoplju, živi i radi u Istanbulu i godinama je bila pevačica benda BaBa ZuLa. Istraživanje tradicije i tradicionalne muzike pretočila je u muziku i dokumentarne filmove.
Kada i kako ste počeli da sledite svoj muzički put?
U maminom stomaku (smeh). Otkad znam za sebe, muzika je za mene bila jedan od najsnažnijih načina komunikacije. Kuća mog detinjstva je bila ispunjena pesmom i sviranjem. Muziciranje je nešto što se stalno dešavalo oko mene: kao disanje, jelo, hodanje, plivanje. Nisam bila svesna da će jednog dana to postati moja profesija. Još kao dete sam zavolela horsku muziku i pronašla se u ovom obliku muzičkog zajedničarenja. Pevala sam i u nekoliko pop-rock i metal bendova. Izvodila sam i sve ostale aktuelne žanrove koje sam volela i slušala.
Kada sam imala dvadesetak godina autentična makedonska tradicionalna muzika me je suštinski trasformisala. Bila sam obuzeta i fascinirana ritualnim pevanjem koje sam slušala po selima, na arhivskim snimcima, kao i glasovima i instrumentima orkestara sa kojima sam počela da muziciram.
Kasnije je ova ljubav prerasla u jedno muzičko putovanje u prostoru i vremenu. Prerasla je u upoznavanje i proučavanje različite tradicionalne muzike sveta, otkrivanje sve dubljih i dubljih slojeva, povezivanje i razmenjivanje. Muzika sveta (world music, global music) je postala moj životni stil. U nju sam mogla da učitatam bukvalno sve čega se setim, kao u nekoj unikatnoj fuziji. Liči na kuvanje ukusne hrane sa puno začina.
Ko Vas inspiriše? Šta Vas pokreće da stvarate?
Moja inspiracija se nalazi u jednostavnosti. Nalazim je u krotkosti, spotnanosti, otvorenosti, ali i duhovnosti i radosti života u muzičkom izrazu. Muzika je ples, zagrljaj, iskazana ljubav i povezanost. Muzika je spoznanje.
Stvaram kada sam radosna i prisutna. Kada mi neki unutrašnji glas nešto šapne, sledim ga. Od toga nema bežanja. Nekada me probudi i iz sna. Tada jednostavno moram da stvaram. Imam izbor da zanemarim taj glas ili da ga prigrlim i ostvarim.
Kako Vaša umetnost utiče na zajednicu?
Obožavam da maltretiram ljude terajući ih da pevaju i plešu (smeh). Suvenir koji donosim sa putovanja je pesma koju sam naučila od nekog meštana na njegovom jeziku, u njegovom stilu, po njegovom izboru.
Kontakt i zajedničarenje, kao i koncerti i snimci, sve su to razliciti mediji preko kojih naša kreacija dodirne nekoga, pošalje univerzalnu poruku. Mi smo samo neka vrsta glasnika, poštari (smeh).
Ispričajte nam više o Vašem umetničkom stilu.
Moj stil se bazira na tradiciji i tradicionalnoj muzici, kao i na uticajima različitih vrsta muzike sa kojima rezoniram. To podrazumeva aktivno putovanje i antropološko proučavanje, konstantno traganje za živim i virtuelnim izvorima tradicije, ali i kompletnu slobodu i spontanost u izrazu. Kada komponujem i radim aranžmane, kao i kada nastupam, sarađujem sa muzičarima kojima ostavljam puno prostora za improvizaciju. Sve to je egzotično i raskošno, ali ne samo po egzotičnim instrumentima. Pravo je majstorstvo da stvorimo kompoziciju koja putuje u različite stilove menjajući agregatno stanje (smeh).
Makedonski tahikardijski ritmovi
Elena će održati radionicu pevanja. Pripremila je tradicionalnu polifonu makedonsku pesmu sa složenim neparnim egzotičnim ritmom. To je dragocen materijal, izobilje, u kojem ćemo improvizovati, stvarajući magičnu muzičko telesnu igru.
Kako predajete i koji su Vam omiljeni načini podučavanja?
Volim terapeutski pristup u predavanju. To podrazumeva i razmenu životnih iskustava između učesnika kroz igru, bez opterećenja i pritiska. Magija nastane kada svako slobodno i bez straha, zaroni u sebe i onda se to transformiše u kolektivno, snažno povezivanje zajednice. To je potpuno isto kao kada deca “zarone” u dečju igru, zaboravljajući na sve ostalo.
Šta je okosnica Vaše radionice na Festivalu? Kome je namenjena?
Za moju radionicu odabrala sam tradicionalnu polifonu makedonsku pesmu sa nepravilnim ritmom. Podučavaću ritam, melodiju i tekst pesme i igraćemo se pokretima, perkusijama i različitim glasovima. Moje radionice su namenjene svima.
Tekst pripremile i uredile: Jelena Antić Gagić i Ana Vrbaški