Да би вам приближили предаваче на фестивалу Нови балкански ритам, одлучили смо да их упитамо да се представе, да причају о својим вредностима и о радионицама које ће одржати на фестивалу. На питања нам је одговорио Макс Полак: плесач, музичар, певач, кореограф, предавач, музички и позоришни извођач.
Купите пакете радионица за фестивал Нови балкански ритам ОВДЕ!
Макс је истински грађанин света, рођени Бечлија који живи у Њујорку, а бави се степ плесом. Проучавао је афро-кубанско и јужноамеричко музичко и плесно наслеђе, а у своју музику увек тка и своје европске корене.
Соло извођач и вођа Макс Полак груп, често ради у Њујорку као кореограф који поставља плесне и музичке представе и у исто време и наступа у њима. Такође наступа у инструменталним саставима као перкусиониста, тако што плеше степ и свира телесне перкусије, преносећи плес у ритмичку линију.
Када и како сте почели да се бавите телесним перкусијама?
Почео сам да се бавим док сам студирао на Новој школи у Њујорку (тхе Неw Сцхоол ин Неw Yорк цитy) бубњеве и џез.
Ту сам се и упознао са афро-кубанском музиком. Док сам студирао кубанске ритмове почео сам да их изводим користећи технике степ плеса и тапшање; понекад сам тапшао оно што се изводи на конгама, на тимбалесу, штапићима (клаве) или звону. Тако сам почео да користим и руке и ноге да бих свирао различите ритмове у исто време, како бих могао да звучим као двоје или троје људи који заједно свирају. Када сам постао сигуран у томе онда сам такође почео да певам док свирам и плешем и у тај начин извођења музике ми је најблискији.
Ко Вас инспирише? Шта Вас покреће да стварате?
Многи људи ме инспиришу. Први који ме је покренуо да стварам је био Фред Астер. Гледао сам мјузикле са Фред Астером и Џин Кели као дете и то ме је покренуло да се бавим степовањем. Затим сам срео великог степ плесача из Канзас Ситија, Афро-Американца, његово име било је Карнел Лајонс (Карнелл Лоинс). Он је постао мој први ментор када сам имао око четрнаест. Био је неизмеран извор инспирације.
Затим, када сам стигао у Њујорк, Хедер Корнел (Хеатхер Цорнелл) ме је довела да наступам са “Менхетн Теп” (Манхаттан Тап), групом професионалних степ плесача у раним деведесетим. Затим сам упознао људе који су за мене хероји: Грегори Хајнс (Грегорy Хинес), Бастер Браун (Бустер Броwн), Џими Слајд (Јиммy Слиде), Лон Чејни (Лон Цханеy), Чак Грин (Цхуцк Греен) и многе друге, многе степ плесаче.
Као и многе џез музичаре: упознао сам Данило Переза (Данило Перез), на пример, Берија Хариса (Баррy Харрис) и наступао са њима, радио сам са басистом Рејом Брауном (Раy Броwн), фантастичним инструменталистима и певачима, Филм Вудсом (Пхил Wоодс), великим алт саксофонистом из бибоп ере. Такође сам сарађивао са различитим перкусионистима из целе Латинске Америке: један од људи који је велика инспирацијиа је Сиро Баптиста (Цyро Баптиста), бразилски перкусиониста, који такође повремено користи и телесне перкусије. Затим сам упознао Кита Терија (Кеатх Террy) и Фернанда Барбу (Фернандо Барба), који су учинили огроман утицај на мене и и даље су ми велика инспирација.
Како Ваша уметност утиче на заједницу?
Волим да путујем и зато утичем не само на локалну заједницу у Њујорку, већ и на многе широм света. Трудим се да где год да наступам такође држим и радионице и проведем време са људима који ће гледати моје наступе. Трудим се да имам што више додира са људима на локалу, без обзира да ли су публика или учесници радионица, тако да можемо да разменимо идеје, проведемо време заједно, опуштено разговарамо и поделимо оброке. Мислим да је врло значајно разменити идеје и мисли. За мене је то значајније од изласка на сцену и аплауза после наступа.
Најбитније је провести време са људима, где год да путујем. Волим да једем, добру храну, волим традицију, локалну културу, волим да се упознајем са њом где год да путујем. Мислим да је то кључно да би постојао мир у свету. Када би више људи могло и хтело да путује и ако би покушали да упознају културу, историју, навике и оно што је људима драго у другим земљама, онда би се боље разумели. То је суштински разлог што волим што сам уметник.
Испричајте нам више о Вашем уметничком стилу.
Мој стил је оригинална комбинација ритмичког израза стопалима, рукама и гласом, који изводим у исто време. Нико на свету то не ради на начин на који радим ја. Користим степ плес, телесне перкусије и певање, крећем се и плешем. Уживам у томе!
Уживам и у импровизацији. У многим пројектима је цео концерт или наступ заснован на импровизацији. Такође сам композитор и радим музичке аранжмане, па често радим и строго, по партитурама, где је све записано, компоновано и има врло мало места за импровизацију. Изводим и класичну музику, што је врло важно за мене, такође.
Нисам везан ни за један одређен уметнички или музички стил. Срећан сам када користим различите правце и истражујем различите путеве, аспекте, стилове и жанрове. За мене постоји само музика и уметност. Трудим се да се не ограничим, да не постављам границе и одвајам жанрове.
Како предајете и који су Вам омиљени начини подучавања?
Кроз неколико различитих начина израза предајем музику и ритам. Учим ритам кроз тело, стопала, руке и глас, као и кроз покрет. У основи, повезујем полазнике са њиховим музичким идејама, олакшавајући им да савладају вештину израза и повезивања стопала, ногу, руку и тела. Зато што сви имају музику у души, сви имају музичке идеје. У већини случајева, проблем је што мисле да немају музику у себи, али имају је сви. Важно је само бити стрпљив и пронаћи права врата која треба отворити да би се особа ослободила и изразила. Снажно верујем да сви ми имамо у себи музику и уметност. Мислим да је то део нашег генетског кода, да имамо уметнички инстинкт и желимо да изразимо себе и створимо нешто што није нужно потребно за голи опстанак, већ ради забаве и уживања, како би инспирисали једни друге.
Мислим да је уметничко изражавање за човека кључно и то је оно што подучавам: помажем сваком да нађе та врата и отвори их, како би уметност могла да се оспољи. Да ли је то кроз певање, тапшање, телесне перкусије, није важно, важно је да полазницима помогнем да се изразе на уметнички начин.
Подучавам ритмичке моделе који се заснивају на афро-кубанској и афро-бразилској култури, као и оне који долазе из многих других традиција. У радионицама на овом фестивалу фокусираћемо се на бразилске и кубанске ритмове.
Шта је окосница Ваших радионица на фестивалу? Коме се намењене?
Моје радионице су за све, јер сви могу да савладају ове ритмове; само је питање стрпљења: морате да слушате, обратите пажњу и да провежбате.
Толико је једноставно да сви могу да прате радионице.
Не морате бити плесач или музичар, само треба да желите то да радите.
