Prvi festival Novi balkanski ritam

Dobro došli na naš prvi festival Novi balkanski ritam.

Potrudićemo se da vam prenesemo atmosferu sa događaja. Biće teško! Telesna muzika je nešto što mora da se iskusi.

Oduševljen sam i nadahnut!

Učesnik festvala

Otvaranje festivala Novi balkanski ritam

Prvo veče festivala, u četvrtak, otvorio je koncert domaćina, Alice in WonderBand, na sceni ekološkog centra Radulovački u Sremskim Karlovcima, koji i jeste bio mesto gde se celokupan program festivala događao. Ozarena lica internacionalne publike su nam pokazala da smo na pravom putu već na otvaranju.

Fotografije sa otvaranja festivala sa koncerta Alice in WonderBand: Jelena Jovanović
Kostimi: Jelena Nedeljković
Frizura: Budislav Vlajkov, Beastic Studio, Novi Sad
Dizajn zvuka: Goran Vujičin, MrV production

Umetnička rezidencija na prvom festivalu telesne muzike u Srbiji i regionu Novi balkanski ritam

Umetnička rezidencija

Petoro internacionalnih umetnika, Ben Šic (Hamburg), Ana Ljombart (Barselona), Maks Polak (Njujork), Ana Vrbaški i Marko Dinjaški (Fruška gora) sastalo se na tri dana, da pripreme materijal za festivalski koncert na prvom festivalu Novi balkanski ritam.

Pripremali su pesme i ritmove Pirinejskog poluostrva, koje je donela Ana Ljombart. Sorteao, ime koje dele i ritam i pesma, su obrađeni prema radu Koetusa, pirinejskog ritmičkog orkestra, a neki od pokreta u koreografiji su inspirisani radom Džepa Melendeza, Aninog kolege iz Barselone.

Ben Šic je doneo pesmu Ivan, inspirisanu putovanjima po Južnoj Americi i, pre svega, Argentini.

Marko Dinjaški i Ana Vrbaški pripremili su festivalsku himnu, Novi balkanski ritam. Deo reči, slobodno prevedenih sa engleskog jezika, je: „Potrebno nam je nešto novo da bi povezali svet, da bi rastopili granice novih svetskih poredaka; razumimo se bez reči: novi balkanski ritam!“ U ovom duhu se razvijao, nakon rezidencije, i ceo festival.

Radionice na festivalu Novi balkanski ritam

Na radionicama je osećaj bio neverovatan: takvu pozitivnu energiju nisam skoro osetila. Naravno, predavači su apsolutno ostavili bez daha svojim nastupima!

Učesnica festivala

Radionica Ane Lombart bavila se ritmovima Pirinejskog poluostrva i tradicijom koja se zadržala u malenom mestu Penjaparda. Tradicionalni ritam ahećao (agechao) je pripremila uz vođenje i muziku članova grupe Koetus (Coetus), pirinejskog ritmičkog orkestra, koji tradicionalnu muziku predstavljaju na savremen umetnički način.

Bilo je dve radionice na ovu temu u toku dva dana, svaka u trajanju po sat i po vremena. Poslednjeg dana, u nedelju, Ana Ljombart je na radionici od 45 minuta pokazala na koji način se, kroz kratku koreografiju, može učiti telesna muzika sa ciljnim grupama različitih uzrasta i nivoa znanja.

Radionica Ane Ljombart – Ahećao (Agechao)
Radionica Ane Ljombart – Ahećao (Agechao)

Bilo je to veoma inspirativno, intenzivno i dirljivo festivalsko vreme. Predavači, kao i ostali učesnici, su veoma gostoljubivi, otvorenog uma i srca, a svi zajedno stvaraju snažan i podržavajući duh zajednice. Sremski Karlovci su veoma dobro mesto za festival, jer imaju dobru atmosferu, sve je udaljeno na par minuta hoda, a ponuda slobodnih aktivnosti je odlična.

Učesnica festivala
Radionica Bena Šica – Ritmovi Argentine i Perua

Radionica Bena Šica Ritmovi Argentine i Perua je upoznala učesnike sa poliritmijom Južne Amerike. Pesma koju su obrađivali je Se me van los pies (u prevodu Pogledaj kako mi se pomeraju stopala).

Dve melodijske linije i bas linija su se preplitale sa koreografijom koja je u isto vreme činila i plesnu i ritmičku muzičku podlogu.

Osim ovih ritmova, koreografija i tradicionalnog materijala, na radionicama Bena Šica u toku festivala imali smo prilike da istražujemo improvizaciju, kao jedno od bliskih oruđa u telesnoj muzici. Ben je ponudio načine i ideje na koje improvizacija može da se struktuira. Deo ovoga su bile ritmičke igre, koje su probudile dečiju razigranost u učesnicima radionica.

Bilo je to potpuno jedinstveno iskustvo, jer smo naučili puno o telesnoj muzici, ali još više o različitim kulturama.

Učesnica festivala

Bio je to čudesan beg u samoistraživanje, muziku, ritam i još mnogo toga. Reči ne mogu u potpunosti opisati osećaj ushićenja i osećaj da smo otputovali daleko i duboko.

Učesnica radionica

Na radionicama Maksa Polaka učili smo njegovo originalno delo Samba Do Barba. Pesma i koreografija su zbir različitih uticaja brazilske, afro-kubanske, balkanske, evropske, severnoameričke muzike. Pesma je posvećena Fernandu Barbi, osnivaču brazilske grupe Barbatuks (Barbatuques) i velikoj inspiraciji svima koji se bave telesnom muzikom.

Maks je predivan predavač, jer je prilagodio radionice tako da su i učesnici nakon samo sat i po vremena iskustva, koje su imali u subotu, takođe nastupali na festivalskom koncertu sa ostalim učesnicima radionica.

Radionica Maksa Polaka, Samba Do Barba

Bila sam preplavljena emocijama

Učesnica festivala
Radionica AWb, Jovano, Jovanke

Nepravilni ritmovi Balkana je ime radionica koje su vodili članovi Alice in WonderBand, Marko Dinjaški i Ana Vrbaški.

Sa idejom da ponude nešto što je dobro poznato – i dodaju učesnicima nepoznatu koreografiju i aranžman za telesne perkusije – obradili su makedonsku pesmu Jovano, Jovanke u sedam osmina, karakterističnom balkanskom ritmu.

Na kratkoj radionici u nedelju obradili su ritmičku igru i pesmu koju koriste u radu sa svim uzrasnim grupama i objasnili različite načine ukljlučivanja kretanja u grupi.

Turističke ture, vožnja Dunavom i degustacijia vina

Prvog dana festivala učesnici su imali prilike da obiđu deo kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca, značajna zdanja kao što su Bogoslovija i Karlovačka gimnazija u centru grada, uz vođenje u organizaciji partnera festivala, Turističke organizacije opštine Sremski Karlovci.

Poslednjeg dana festivala provozali smo se po Dunavu katamaranom Pokreta gorana Vojvodine i otišli na degustaciju vina u vinariji Veritas, jednom od sponzora festivala. Pogled sa terase vinarije, koja je na pola puta do Stražilova, na Fruškoj gori, je spektakularan. Festival je pokazao svoj potencijal i kao zanimljiv kulturno-turistički događaj, koji je vrlo plastično upoznao internacionalne goste sa vojvođanskom tradicijom, Dunavom, karakterističnom hranom, koju smo jeli u Gostioni kod četiri lava i pićima, kao i našom poslovičnom gostoljubivošću.

Veče otvorene scene na festivalu Novi balkanski ritam

Jako značajan deo rezultat rada našeg udruženja Otvoreni krug Novi Sad kao promotera i edukatora u telesnoj muzici u Srbiji i regionu je prikazan na večeri otvorene scene na drugom danu festivala.

Učesnici su bila deca iz Sremskih Karlovaca iz OŠ 23. oktobar, koja učestvuju u projektu Detlići, telesna muzika za decu (podrška Trag fondacije) i korisnici Radnog centra SOŠO Milan Petrović u Novom Sadu. Oni su zajedno izveli pesmu Ljudi, ne bacajte smeće, koja je izazvala veliku pažnju na društvenim mrežama. Zatim su korisnici radnong centra izveli pesmu Kiša pada, koju smo naučili na četiri radionice koje smo vodili sa njima tokom septembra.

Telesna muzika je za sve, bez ograničenja, jer je umetnost zajednice!

Na večeri otvorene scene nastupili su i lokalni umetnici: Vasilija Petrović, učenica trećeg razreda muzičke škole Isidor Bajić u Novom Sadu, Aleksandar Tobdžić, glumac, sa plesnim performansom Canvas i Milan Zlatković, profesor muzike iz Požege.
Pridružila im se i Lusi Verner, učesnica radionica iz Berlina.

Video rezidencije je snimila i montirala naša volonterka, Marija Mitić. Video snimke radionica je snimala Alisa Dinjaški, kao i fotografije, a montirala Ana Vrbaški.